STANJE....
Ne vodim dnevnik i nikad ga nisam vodio,jednostavno ne znam sta da naspisem na tom ne tako neophodnom delu svakodnevnice jer zivot tu ne moze da se smesti pa izmesti. Iako nekad mucan on nije tako skucen da bi ga valjao i u svasta stavljao. Dobro,priznajem,ponekad nesto zapisem,al samo u nekoliko reci,kad zivot stvarno pocne da kmeci.Na tragu svakog dana ostavim secanje da mi proslosti nisu obecane.Jedino tako moze da me vodi ono sto mi predhodi.
A ljubav sto me prati cesto na koncu zivota pocne da me klati dok uzdah moje telo s brigom proprati.U ljubavi sam okolne muke propustao brzo kroz ruke,bivao njih rasterecen a ljubavnom srecom opterecen.U ljubavi sam se pronasao ali se nisam lepo snasao jer osecanje moje u postupak ne ume da stane pa ljubav zato hoce da omane.
Ove nevezane reci ne mogu me preci,ovu vezanu ranu ne mogu gurnuti u stranu,ovu smisljenu pricu drugi ne sricu,na ovu zabludu moju dodacu neku boju,da je malo zamaze da se vise ne prenemaze.
Izgleda da si u nekom depresivnom raspolozenju. Svako osecanje se moze pokazati kroz postupke, ljubav posebno :))))
ljubav narocito da ali sada sam nesto omanuo.svaki moj lep gest uniste ishitrene i brze reakcije ponovo moje...