cudni trenuci

Cesto se zbrka po glavi, preslikava u nocnoj tami,jer ona je merilo stanja u koje dusa danju nesvesno sanja.Ta zurka koja mi pravi lom moze da izazove slom.Toga se ponekad pribojavam pa mi se neda da se zasmejavam svim tim maljama sto se mnoze oko gole koze. Ne znam da li lutam ili u mestu samo plutam,da li trazim neki mir ili upadam u vir.Ovako se stalno vrtim i smisao njenih reci pokusavam da naslutim.Da li nasrtaji njenih reci moj princip treba da spreci? Da li da ih cekam potrabuske ili prihvatim oberucke?Da li stvarno negde gresim?Da li  im se smesim?  

Ne mogu da otupim od tudjih nemira i mana,od tudjih ceznji bez imalo srama.Ne mogu da otupim od postupka smelih i pokreta njenih.Ne mogu da maknem teret sa duse kad ove gluposti dodju da me ruse. Ne mogu,kad misli tudje dodju, da me jednostavno prodju,da me ne zbune i bace u  zbunje.Ne mogu da ostanem celik kad pred mojom dusom stoji velik,nesmotren ,opet jedan celik.