Posle mog rodjenja citao sam pisma njena
a poznata slova cudnog su bila kova.
Pitao se nisam odkud takav sklop
jer zivotu nisam reko hop.
Vremenom mi sve jasnije bilo
jer se samnom nesto zbilo,
usla je u zivot moj devojka pod drugi broj,
al sa imenom dobro znanim
od trenutka kad je Bog reko amin.
Isto ime druge oci ja bi hteo ove noci
al tesko je njih doci.
Zivot ti je ko reklama.Pokazujes se neko vreme,pa se onda malo proredis,znaju i dalje za tebe ali vecini nisi potreban i na kraju te povuku iz upotrebe,ostane samo uzitak koji si kod potrosaca izazvao.
Idem u pravcu kraja,putem kojim su mnogi prosli ne otkrivsi tajnu,sa prolaznim nadama, nestvarnim ocekivanjima, skazaljkama koje ne vidim, brojeva od kojih strepim,sa tapijom koja stoji i govori da sam doso i otiso ne pitajuci se sta zelim.U pozadini prolaznih ispunjenja viori se zelja da ostavim nesto za sobom,da prevarim vecnost,da pomalo budem deo nje,da pomalo bude deo mene.
Taman se covek malo duhovno opismeni (ove reci sklopio je neko prema cijoj pametni moja nije ni dno) a vec mora da ide.Kratka mu ova traka okruzena glavama ludaka.A neki odu i bez toga a imaju dovoljno vremena da se srede, da se ne unerede, da ostave neki trag u drugima.Gde ici i sto ista postici kad je sve prolazno.Pa zar da se trudim da nekome ne naudim,da bicem celim milujem neciju dusu zbog lepog osecaja sto ce doci i brzo proci,Zbog osecaja sto me ispunjava i u oblake sklanja.
Treba li se povinovati ovom naizgled prirodnom pravilu?...
Neponovljiv pogled srca mog
sto lici na nebeski svod,
osecaj u trenutku dat
stvoren ko sahovski pat,
isti korak iz kuka
pusten na onom sto oko Zemlje luta,
drznu se ruka smelo
da poljubi drugo telo,
bljesnu zivot pred zivotom
i obasja ga svojom lepotom.
Skazaljke ce da se spoje
i na zborno mesto dvoje,
ko sto ovaj susret dat
ode u nepovrat.